(Ne)dostupnost kapitala – najveći problem za mala preduzeća

Jedan od najvećih problema sa kojim se susreću vlasnici malih preduzeća jeste kako doći do potrebnog kapitala. Kontinuirane investicije predstavljaju ključni faktor uspješnog rasta i razvoja malih firmi, pa je zato neophodno da one imaju nesmetan pristup potrebnim finansijskim sredstvima.

Karakteristično za mala preduzeća je da obim njihovog redovnog poslovanja uglavnom ne obezbjeđuje dovoljnu zaradu da bi željena ili potrebna dinamika investiranja mogla da se isprati samo pomoću sopstvenih sredstava. Iz tog razloga, mala preduzeća u velikoj mjeri zavise od eksternih izvora finansiranja, što su na našem tržištu uglavnom poslovne banke i mikrokreditne organizacije.

Uticaj krize na dostupnost novca za mala preduzeća

Kada se malo osvrnemo unazad, možemo reći da je u ranijem periodu, praktično, novca bilo u izobilju. Mala preduzeća su prilično lako dolazila do kredita, a kamatne stope bile su relativno povoljne. Međutim, sa dolaskom ekonomske i finansijske krize, uslovi pristupa kapitalu znatno su otežani za sva, a pogotovo mala preduzeća. Smanjeni prihodi i snižena likvidnost doveli su do pada kreditne sposobnosti malih preduzeća.

U nastojanju da zaštite kvalitet svog kreditnog portfolija i očuvaju sopstvenu likvidnost i profitabilnost, banke su rigorozno pooštrile uslove kreditiranja, kako po pitanju obezbjeđenja kredita (kolaterala), tako i po pitanju pokazatelja profitabilnosti i likvidnosti koje mala preduzeća iskazuju prilikom izrade biznis planova. Sa druge strane, mikrokreditne organizacije sa svojim visokim kamatnim stopama ne predstavljaju adekvatnu alternativu, jer ne omogućavaju malim preduzećima da budu konkurentna na tržištu, pogotovo u sudaru sa jeftinijim proizvodima iz uvoza.

Dodatno, ekonomska kriza uticala je na smanjenje mogućnosti država da pružaju subvencije i druge vidove podsticaja malim preduzećima, što je dodatno otežalo njihov rast i razvoj.

Postavlja se, dakle, pitanje gdje mala preduzeća mogu da pronađu novac za investicije? Da li su postojeći izvori finansiranja adekvatni i dovoljni? Treba li možda razmišljati o novim vidovima finansiranja malih preduzeća?

Preduzeća mala, problem velik

U ovom kontekstu, zanimljivi su rezultati istraživanja tržišta koje je u Americi sprovelo Nacionalno udruženje malih preduzeća (National Small Business Association – NSBA). Najinteresantnije podatke možete vidjeti u ovom infografiku:

Izvor: Small Business Loans Are a Capital Problem [INFOGRAPHIC]

Kao prvo, vidljivo je da se mala preduzeća u Americi suočavaju sa istim problemom pristupa kapitalu, kao i naša mala preduzeća. Gotovo polovina ispitanika (47%), u periodu 2008-2012, imala je problem da pronađe potrebna finansijska sredstva.

Sa druge strane, za razliku od nas, mala preduzeća u Americi imaju na raspolaganju mnogo više mogućnosti. Većina njih oslanjala se na kredite kod banaka, od čega 60% otpada na velike banke, dok je 47% ispitanika koristilo usluge malih lokalnih banaka.

Zanimljivo je da čak 33% ispitanika navelo kreditne kartice kao sredstvo pomoću kojeg dolaze do potrebnog novca, što se vjerovatno može objasniti malim prosječnim iznosima ulaganja, ali i rasprostranjenom upotrebom kreditnih kartica kao sredstva plaćanja u Americi.

Oko 11% ispitanika navelo je kreditne unije kao izvor sredstava koji su koristili. Ovaj izvor finansiranja nije pretjerano poznat kod nas, a prilično je rasprostranjen u svijetu. Kreditne unije su u suštini finansijska udruženja, kojima na demokratski način upravljaju njihovi članovi, koji su ujedno i vlasnici. Cilj osnivanja kreditne unije je promocija razvoja, obezbjeđivanje kredita po povoljnim uslovima, kao i drugih finansijskih usluga i povoljnosti za članove. Drugim riječima, mala preduzeća koja su članovi kreditne unije mogu da ulažu sopstvena slobodna sredstva (što u suštini predstavlja štednju), ali i da koriste sredstva drugih za finansiranje svojih investicija (kredit).

Koliko je pristup finansijskim sredstvima značajan za mala preduzeća, vidi se i iz činjenice da je čak 53% ispitanika koji nisu mogli da dođu do potrebnih sredstava navelo da zbog toga nisu bili u mogućnosti da se razvijaju ili da dalje šire svoje poslovanje.

Međutim, treba imati na umu da ovo nije samo problem za mala preduzeća, već ima značajne posljedice na cijelu privredu i društvo u cjelini, pogotovo u domenu zaposlenosti. Oko trećine ispitanika (32%) koji su imali problem sa finansiranjem, navelo je da su morali da smanje broj zaposlenih, dok je 20% njih moralo da smanji beneficije zaposlenima. U pojedinim slučajevima, ni to nije bilo dovoljno da se očuva profitabilnost ili likvidnost, pa je 4% malih preduzeća bilo prinuđeno da zatvori pojedine poslovnice ili ogranke.

Slično kao i u našem slučaju, banke su pooštravale svoje uslove, pa je 27% ispitanika u posmatranom periodu promijenilo banku sa kojom posluje. Kao glavne razloge naveli su nezadovoljstvo tretmanom u staroj banci (38%) i bolje finansijske uslove koje su dobili u novoj banci (36%). Pri tome, očigledno je da su rigidnost velikih banaka veoma dobro iskoristile male lokalne banke, koje su se bolje prilagodile novonastalim uslovima i ponudile kvalitetniju uslugu malim preduzećima. Čak 24% ispitanika koji su promijenili banku izjavilo je da su željeli da sarađuju sa manjom bankom, dok je svega 2% njih to uradilo zbog želje da sarađuju sa velikom bankom.

Ako ste vlasnik malog preduzeća, kakva su vaša iskustva u vezi pristupa finansijskim sredstvima? Koje izvore finansiranja ste najčešće koristili proteklih godina? Da li mislite da malim preduzećima kod nas trebaju novi izvori finansiranja? Podijelite svoja razmišljanja sa nama, koristeći obrazac za komentare ispod ovog teksta.